Moja svaštarenja
ish
Blog
ponedjeljak, listopad 22, 2007


Najraniji san kojeg se sjećam bio je san o paklu koji sam sanjao kad sam imao 4-5 godina. Sanjao sam da sam u nekakvoj kući s puno prostorija. Prostorije su bile pune stvari koje djeca vole. Recimo, jedna soba je bila puna čokolada, druga puna sladoleda itd. Ja sam hodao iz jedne u drugu prostoriju i razgledavao. Na kraju sam uzeo puding od čokolade koji je mamio izgledom i mirisom i kad bih prinio žlicu ustima, puding iz žlice bi nestao. Isto se ponavljalo s bilo kojom drugom slasticom. Kad sam se probudio, bio sam znojan i uplakan. Mama je ušla kod mene u sobu i pitala me što je bilo, a ja sam joj rekao da sam sanjao pakao i ispričao joj san.

Inače sam dugo, dugo imao noćne more kao dijete i mjesečario sam do 16-te godine. Uvijek sam bježao od nečega u snovima i skoro uvijek je taj bijeg završavao tako da bih odletio. Nakon nekog vremena sam shvatio da se neki snovi ponavljaju i postajao sam sve višem svjestan u snu da sanjam i da mogu mijenjat sanjanu stvarnost i to me veselilo. Tako su se neke noćne more pretvorile u dobru zajebanciju. Neke su pak ostale što jesu.

Danas sve manje sanjam da letim i nemam više toliko lucidnih snova. Možda se i to ponovno popravi. :)



ish @ 22:23 |Komentiraj | Komentari: 3 | Prikaži komentare
Arhiva
« » sij 2018
  • p
  • u
  • s
  • č
  • p
  • s
  • n
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25
  • 26
  • 27
  • 28
  • 29
  • 30
  • 31
Brojač posjeta
28028
Index.hr
Nema zapisa.